Председник Србије је прошле године „запретио” српским капиталистима и предузетницима да морају да посредно плате „државни рекет”. Тадић каже: „Мислим да већина њих до свог капитала није дошла у условима регуларне економске утакмице, него су користили привилеговане услове и у време Милошевића, али и после 5. окобра. Не могу да спречим све злоупотребе, нисам свемоћан, али се трудим“. Тадић као председник Србије имао је времена од 2004. године да активира капитал српских предузетника и укључи их у „патриотске игре” битне за Србију. Уместо тога, преко свог поверљивог човека Драгана Ђиласа доводио је сваке недеље у председнички кабинет бизнисмене који су давали Демократској странци финансијску подршку. То је у ствари био „рекет” ДС. На тај начин, Борис Тадић је окупио „своје” бизнисмене који су касније с њим путовали по свету као део привредне делегације уз видне пословне привилегије и профите.
Бивши министар и бизнисмен Милан Беко који је једно време био под заштитом ДС с правом каже: „Политичка олигархија (у Србији) заузела је феудализовањем све крупне националне ресурсе. Рекет се креће одозго према доле“. Александар Вучић је у праву када каже да председник Србије: „Застрашивањем грађана жели да задржи власт и новац који су његови сарадници и страначке колеге сакупили за време своје владавине”. Методе манипулације, корупције и застрашивања су примењене у логици владајуће политичке олигархије.
Велики бизнисмен један од најмоћнијих у ДС Драган Ђилас који је „сива еминенција” реклама, огласа и медија у Србији, бивши шеф канцеларије предсендика Србије и министар за НИП каже: „У Србији треба да створимо ситуацију да не треба да буде срамота бити богат ако се ради поштено, али свакако треба да је срамота бити много много богат, чак и више него на Западу, а да се радницима при томе даје плата 150 до 200 евра”, рекао је Драган Ђилас, градоначелник Београда, и додао: „Успешни привредници морају да вуку Србију напред, власници компанија морају да покажу друштвено одговорно пословање, а не да користећи сиромаштво стичу профит који користе за куповину јахти, некретнина и авиона“.
Треба подсетити да је Ђилас био финансијски „Божић Бата“ као министар за НИП „тежак“ 1,516 милијарди евра добијених од продаје „Мобтела“ компанији „Теленор“ и урушавајући Богољуба Карића као бизнисмена и политичара. Богољуб Карић је имао „петље“ да каже колика му је плата и шта поседује од имовине. То је засметало врху власти у Србији рачунајући и Бориса Тадића. Кренуло се у невиђену хајку на најусепшнијег бизнисмена у Србији. Поставља се питање, зашто Милан Беко ово што сада говори о државном рекету то није рекао 2006. године када су прогнали из Србије Богољуба Карића и отели му или уништили „Мобтел“ и друге компаније. Тада су привредници из клуба „Привредник“ ћутали или подржавали власт у спровођењу прогона Богољуба Карића. Народ је у праву када каже да ђаво увек дође по своје, па сада цену плаћају или ће платити и Беко и други етаблирани капиталисти.
Властима, али и бизнисменима из клуба “Привредник” сметало је укључивање Богољуба Карића у политику по мери САД или ЕУ. Да ли је Богољуб Карић требао да постане „жртва” српске олигархије да би се схватлио да власт наплаћује „рекет” од предузезника. Својевремено је Богољуб Карић јасно реакао да не жели да плаћа „рекет” властима. Изашао је храбро на политичку сцену и освојио 18 одсто гласова. Онда су сујетни бизнисмени и алави политичари решили да „униште” Богољуба Карића. Сада су они на реду!
Томислав Кресовић